Da, da, dobro ste pročitali, za one od trideset i više godina, jer su oni, odnosno jer smo mi (dakle uključujući i samu sebe) vaspitavani da budemo uvijek aktivni, savršeni, skromni, nadvladavamo i krijemo slabosti, da se nikada ne žalimo na uslove u kojima živimo i radimo, da ćutimo i trpimo... Dok nas iznenada ne pokosi infarkt, moždana kap, rak ili neka hronična boleština sa kojom moramo živjeti ono malo života koliko ga nam je preostalo. Mlađi već dobro znaju znanje, jeste da ih je većina i neodgojena, ali su bar pametniji po tom pitanju.
Ako si žensko na Balkanu, to se onda podrazumijeva da kuća bude uglancana kao apoteka, da muža dočekaš u sređenoj kući sa fantastičnim ručkom, dotjerana i nasmijana sa čoporom djece oko sebe, da mu ne pričaš na šta ti se život sveo a još ne daj Bože da kome drugom to kažeš, uuuu, sramota!
E pa, drage moje, nije sramota... I neka im smeta kad vi konačno zakažete kahvu sa drugaricom a on mora pričuvati dijete ili djecu... Pa ako ste izašli sa djetetom, nemojte to ni računati kao izlaz, naročito ako dijete istovremeno učite da koristi tutu, pa svako malo trčkarate. Svoju djecu volim najviše na ovom svijetu ali ovih dana mogu samo izaći bez djece, da mi niko ne prekida misao ili rečenicu, da malo odmorim mozak.
Koliko god da ste savršene, s godinama će vaša snaga, a bogami i strpljenje nestajati i sve ćete teže stizati obaviti sve što je svaljeno samo na vaša uskoro nejaka pleća. A muško prije svega voli zadovoljnu i raspoloženu ženu... Da mu napravite ne znam kakav bogat ručak ako ste premoreni, neuredni i neraspoloženi neće ni njemu prijati ručak a još on ne mora prati suđe poslije ručka.
I vaša će djeca naučiti da se vi i vaš neprekidni trud i obaveze podrazumijevaju, neće to cijeniti koliko bi trebalo dok i sami ne postanu roditelji, ali ko vam garantuje da ćete vi to dočekati sa toliko nakupljenog stresa koji će jednom kad-tad eksplodirati i dobro narušiti vaše zdravlje. Brinuvši se za sebe naučićete i djecu da vas poštuju, te da i sami cijene sve ono što urade. Vjerujte, najvoljenije i najcjenjenije supruge i majke su bile one koje su najprije držale do sebe a one koje su se prostrle kao otirač pred noge suprugu i djeci su smatrane dosadnim smorovima koji im samo kvare raspoloženje i smetaju.
Ne, ne pozivam ja na nepoštivanje supruga niti da se svo vrijeme izležavate ili lakirate nokte, nego da im jednostavno utuvite u glavu da ste i vi živo biće i da zaslužujete pomoć i ponekad pauzu, ali to najprije morate samima sebi utuviti u tu vašu pametnu glavicu... Zašto ne bi oni jedan vikend (ako su djeca dovoljno velika) prebrisali čitavu kuću a da vi izađete u šetnju bez imalo grižnje savjesti?
Ali ne, balkanske žene su odgojene da šute i trpe i glume da su super žene i ne daj Bože da se požale da im je teško i da su umorne... Pa dobro, ja se neću boriti za njih, ja ću se boriti za sebe i svoje slobodno vrijeme. Za početak pobacaću i podijeliti pola stvarčica iz stana da imam manje posla i da se mogu posvetiti malo sebi, čitanju, slušanju muzike, šetnjama... svejedno, šta mi u tom momentu bude odgovaralo.
I neće me biti stid objasniti potencijalnim gostima da ih ne mogu primiti dok sve ne završim, a pošto sam non-stop sama sa djecom, to ide užasno sporo, ali ipak napredujem, pa makar i puževim korakom.
Što ne moram - neću ni raditi, a ako žele da se moje aktivnosti vrate na staro, onda će mi ukućani morati pomoći, jer ja sam došla do tačke kada sam odlučila da ovim tempom ne mogu više i da je red da spustim neku od loptica kojima žongliram. Niko me i ne tjera, sama sam kriva, sama ću prebaciti sebe sa zadnjeg mjesta na prvo... Pa da vidimo rezultate.
Nema komentara:
Objavi komentar